„Стабилна мрежа за снабдевање електричном енергијом је важан стуб европског унутрашњег тржишта енергије и неопходан кључни елемент за постизање зелене трансформације.“ У „Акционом плану Европске уније за изградњу мреже“ објављеном недавно, Европска комисија (у даљем тексту „Европска комисија“) јасно је навела да се европска електроенергетска мрежа мора кретати у правцу „паметније, децентрализованије и флексибилније“. У том циљу, Европска комисија планира да инвестира 584 милијарде евра до 2030. године у модернизацију електроенергетске мреже.
Иза потеза Европске комисије стоји све већа забринутост енергетске заједнице због заостајања у изградњи европске електроенергетске мреже. Аналитичари генерално сматрају да је тренутна електроенергетска мрежа ЕУ премала, релативно заостала, превише централизована и недовољно повезана, и да се суочава са многим изазовима.
Прво, застарела преносна и дистрибутивна мрежа не може да задовољи растућу потражњу за електричном енергијом. Предвиђа се да ће се до 2030. године потрошња електричне енергије у ЕУ повећати за приближно 60% у поређењу са тренутним нивоима. Тренутно, око 40% европских мрежа за дистрибуцију електричне енергије је у употреби више од 40 година и мање од 10 година су удаљене од краја свог почетног пројектованог века трајања. Стара електроенергетска мрежа не само да губи ефикасност у преносу електричне енергије, већ представља и потенцијалне безбедносне опасности.
Друго, замах раста и на страни понуде и на страни потражње за обновљивом енергијом представља тест за постојеће мреже. Милионима нових соларних панела на крововима, топлотних пумпи и локалних енергетских заједница биће потребан приступ мрежи, док ће растућа потражња за пуњењем електричних возила и производњом водоника захтевати флексибилније и напредније системе мреже.
Поред тога, многи произвођачи електричне енергије жале се на компликован регулаторни процес. „План“ напомиње да у многим земљама пројекти производње електричне енергије из обновљивих извора енергије морају дуго да чекају да би добили права на прикључак на мрежу. Леонхард Бирнбаум, шеф Европског савеза електроенергетске индустрије и извршни директор немачке Е.ОН групе, једном се жалио: „Као највећа немачка комунална компанија, захтев Е.ОН-а за приступ мрежи такође није уродио плодом.“
Не само то, растуће трансакције у електроенергетској мрежи унутар ЕУ такође су поставиле веће захтеве за међусобно повезивање мрежних система међу државама чланицама. Савет за спољне односе, познати европски тинк-тенк, истакао је у извештају да када држава чланица нема домаћу производњу електричне енергије, може да добије енергију из других земаља, што ће побољшати енергетску отпорност целе Европе. На пример, током екстремно високих температура лета 2022. године, француске домаће нуклеарне електране смањиле су производњу електричне енергије и уместо тога повећале увоз електричне енергије из Уједињеног Краљевства, Шпаније, Немачке и Белгије како би осигурале домаћу потражњу.
Прорачуни Европског савеза оператора преносног система, који представља 39 европских електроенергетских компанија, показују да би се у наредних седам година прекогранична преносна инфраструктура ЕУ требало удвостручити, а до 2025. године требало би да се дода 23 GW капацитета. На основу тога, до 2030. године ове године ће бити додато додатних 64 GW капацитета.
Како би се одговорило на ове непосредне изазове, Европска комисија је идентификовала седам кључних области на које треба обратити пажњу у Плану, укључујући убрзање имплементације постојећих пројеката и развој нових пројеката, јачање дугорочног планирања мреже, увођење регулаторног оквира усмереног ка будућности и побољшање електроенергетске мреже. Интелигентни ниво, проширење канала финансирања, поједностављење процеса одобравања лиценци и побољшање и јачање ланца снабдевања итд. План предлаже конкретне акционе идеје за сваку од горе наведених области.
Жил Диксон, генерални директор Европског удружења за енергију ветра, сматра да је покретање „Плана“ од стране Европске комисије „паметан потез“. „Ово показује да је Европска комисија схватила да је без великих инвестиција у електроенергетску мрежу немогуће остварити енергетску транзицију“. Диксон је ценио нагласак Плана на стандардизацији ланца снабдевања електроенергетском мрежом. „Оператори преносног система морају добити јасне подстицаје за куповину стандардизоване опреме.“
У међувремену, Диксон је нагласио потребу за хитним деловањем, посебно како би се решио проблем са пројектима обновљивих извора енергије који се пријављују за прикључење на мрежу. Диксон је рекао да је важно осигурати да се приоритет да пројектима који су најзрелији, стратешки настројени и који имају највећу вероватноћу да буду изграђени, и избећи „дозвољавање да спекулативни пројекти упропасте ствари“. Диксон је такође позвао јавне банке попут Европске инвестиционе банке да обезбеде контрагаранције за велике инфраструктурне пројекте.
У контексту активног промовисања модернизације електроенергетске мреже од стране ЕУ, све државе чланице треба да раде заједно на превазилажењу изазова и промоцији већих продора у изградњи европске електроенергетске мреже. Само на тај начин Европа може да се креће ка зеленијој и одрживијој будућности.
Сузи
Сичуан Грин Сајенс енд Текнолоџи Лтд., Ко.
0086 19302815938
Време објаве: 22. јануар 2024.
